Jedinstvena mašina za izuzimanje silaže

Prema nekim procenama, u oborima Srbije danas ima više od tri miliona tovljenika. Računica za pripremu hrane za ova grla, iz godine u godinu je sve veća, i pored sve težih poljoprivednih godina za proizvođače. Teži se uštedi na svakom gazdinstvu i farmi, ali istraživanja pokazuju da zapravo, greške prilikom pripremanja silaže za ishranu stoke i te kako dodatno koštaju farmere.

Proizvodnja povrća u Glognju

U današnje vreme, više da gotovo niko i ne krivi mlade što, ne samo odlaze iz sela, već i iz zemlje u potrazi za boljim i sigurnijim životom. Mi sa druge strane, uverili ste se u našim emisijama, ne propuštamo nijednu priliku da o onima koji ostaju, napravimo priču. Uvek nas zanima zašto i kako optžstaju, čime se vode i šta planiraju. Mladi Danail Vučkovski iz Banatskog Glogonja, već tri godine ne samo da se intenzivno bavi povrtarstvom u svom selu, već je i predsednik udruženja mnogo starijih povrtara. Jako veruje u to što radi, jer je pre tri godine preuzeo i nastavio porodičnu proizvodnju.

Proizvodnja kajsija u čačanskom kraju

U Čačanskoj opštini čini se, sve je više površina pod voćnjacima. Kajsije je kažu proizvođači iz godine u godinu više stabala, ali ni jabuka ne zaostaje. Onda dolaze i ostale voćarske kulture, nešto malo ratarskih i sve manje stočarstva. Porodica Mladena Nikitovića iz sela Mijokovci kod Čačka, cela učestvuje u proizvodnji voća. Domaćin Mladen je kaže to još od roditelja nasledio, a onda sa sinovima do danas nastavio i proširio.

Proizvodnja paprika na otvorenom u selu Ravnje

Mladi treba da ostaju na selu, floskula je koja se decenijama ponavlja na ovim prostorima, ali stvarnost je, nažalost, dijametralno suprotna. Jedan od onih koji je ostao na roditelsjkom imanju je Aleksandar Stanković iz mačvanskog sela Ravnje. Kako je stasavao, sve više je radio i preuzimao obaveza na sebe, nije se povukao pred brojnim izazovima i rizicima koje nosi poljoprivreda. Od malih nogu je naučio da radi, da se prilagođava i rešava probleme. Sada ima svoju porodicu i uspešno se bavi poljoprivredom, ali ne zaboravlja kako je počeo.

Posledice suše na severu Bačke

Čak 60 dana sa temperaturama daleko iznad 30 stepeni ostavilo je ove sezone velike posledice u ataru čitave Srbije. Elementarna nepogoda nije proglašena, još uvek se čeka odgovor resornog ministarstva da li će biti pomoći za oštećene poljoprivrednike, a kukuruz se već uveliko počeo skidati sa njiva. Prvi rezultati su katastrofalni, te su neki proizvođači bukvalno ostali bez zlatnog zrna ove godine. Loša situacija je u čitavoj Srbiji, pa tako I na severu Bačke u ataru opštine Bačka Topola. Preko 200 litara kiše je palo manje u odnosu na višegodišnji prosek, kaže diplomirani inženjer agronomije Radomir Šuša iz Poljoprivredne savetodavne službe Bačka Topola. Čak ni prinos suncokreta koji je otporniji na sušu, ove godine nije zadovoljio.

Proizvodnja i plasman sira i kajmaka u selu Bečanj

Kada u jednom domaćinstvu proizvodi čak četiri generacije jedne porodice, uverili smo se, onda zaista nije ni bitno u kom kraju, gradu ili državi živite. Porodica Obrović iz sela Bečanj kod Čačka, baš je takva porodica – vredna, složena i što je možda i najbitnije, organizovana. Domaćinstvo tik uz šumu, nekada samo trošna kuća a danas dovoljno velika za sve članove i muzna grla koja nose proizvodnju. Ljubica koja je nosilac proizvodnje sira i kajmaka ove porodice, kaže da je sve počelo silom prilika, ali da danas ne može da zamisli da se nečim drugim bavi.

Visokokvalitetna đubriva za visok prinos pšenice, Timac Agro

Mnogo je različitih tipova zemljišta širom Srbije, koja se drastično razlikuju od kraja do kraja. Kada su ratarske kulture u pitanju, posebno poslednjih godina, tek pravilnom kontrolom plodnosti zemljišta i pravilnim đubrenjem postižu se zadovoljavajući prinosi. Kompanija Timac Agro, upravo svojim sortimentom đubriva i njihovim specifičnim formulacijama, i u teškim poljoprivrednim godinama poput ove, uspeva da kod svojih proizvođača postigne dobre prinose.

Tov bikova u selu Očage

U lepom Mačvanskom selu Očage, koje broji svega nekoliko stotina stanovnika poljoprivreda ne zamire. Meštani se tradicionalno uglavnom, bave ratarskom i stočarskom proizvodnjom. U domaćinstvima se može primetiti da se i stare kuće osvežavaju iako pored njih ima isto toliko i onih novih, za naslednike.

Proizvodnja voćnih rakija

Bila je ovo teška godina za sve voćarske kulture. O tome koliko je zapravo kvalitetnih plodova u opticaju ove sezone, možda najbolje znaju prerađivači. Ili ako bismo želeli da budemo precizniji, onda bismo rekli proizvođači pravih, domaćih i kvalitetnih rakija u Srbiji. Tragom takvih informacija, put nas je doveo u Novi Slankamen kod dugogodišnjeg i školovanog proizvođača rakije, Ratka Aleksića. Zanimljivo je da, proizvodnja ili da kažemo pečenje rakije u porodici Aleksić, datira još od prethodnih generacija, ali baš Ratko bio je taj koji je ovoj delatnosti želeo da doda i diplomu, a kasnije su stigle i brojne nagrade stručnjaka.

Farma krava i proizvodnja mleka u Svilajncu

Na ovogodišnjem 84. Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, opština Svilajnac dobila je pehar kao apsolutni šampion sajma u kategoriji govedarstva. I to nije prvi put. Stočari ovog kraja godinama, pa i decenijama unazad, neguju govedarstvo u svom kraju i pored toga što su godine sve teže kako za proizvodnju mleka i genetiku, tako i u pogledu ishrane grla. 2017. Godina, kao i za sve poljoprivrednike u Srbiji, biće izazov i za govedare ovog kraja.

Medijski partneri