Tov bikova u selu Badovinci

„Na mladima svet ostaje“, stara je izreka koja ne može baš s punim pravom da se primeni i u srpskoj poljoprivredi 21. veka. Mnogo mladih napušta selo, ali ostaju oni najuporniji, vredni i sposobni mladi ljudi koji su odrasli radeći s roditeljima, zavoleli su posao i pronašli se u njemu. Jedan od njih je Srđan Janković iz mačvanskog sela Badovinci. Iako još uvek srednjoškolac, đak veterinarskog odelenja Poljoprivredne škole u Šapcu, punom parom radi s roditeljima na imanju, a najviše ga interesuje stočarstvo. Seća se kako je sve počelo i zadovoljan je jer se stado simentalaca polako ali sigurno uvećava.

Uzgoj Il De France ovaca u Ravnom Selu

Koliko često danas zapravo možete čuti da jedan mladi, obrazovani bračni par, namenski ode iz grada na selo, kako bi zasnovao porodicu i bavio se poljoprivredom? Zvanična sastistika i dalje govori da je nažalost, još uvek reč o jednocifrenom procentu, ali mi sa ponosom možemo da kažemo da nas put naše emisije sve češće vodi ka baš takvim, lepim pričama. Vesna i Vladan su rođeni u različitim gradovima u Srbiji. Upoznali su se tokom studija u Novom Sadu i kada je došlo vreme za proširenje porodice, svesno su izabrali život na selu. Sedam godina kasnije, reč je o petočlanoj porodici koja na proleće očekuje i šestog člana.

Evropska konferencija o plasmanu voća Eurofruit 2017

Vodeći igrači u proizvodnji voća i povrća u jugoistočnoj Evropi, stručnjaci za maloprodaju, marketing, investicije, uvoz-izvoz i usaglašenost, okupili su se na drugom po redu Eurofruit forumu u Beogradu. Tržišni trendovi, nove tržišne prilike, nove tehnologije i promene u potrošačkoj potražnji, samo su neke od tema koja su privlačile pažnju tokom dvodnevnih izlaganja i diskusija učesnika i posetilaca. Konkretnije gledano, ovaj događaj umrežavanja podrazumevao je jednodnevnu konferenciju i dan studijskih poseta, čime je još jednom proizvođačima i kompanijama u voćarstvu pružen jedinstveni pregled tržišta voća i povrća iz perspektive dobavljača i kupaca u jugoistočnoj Evropi. Fokus je svakako bio i na potencijalima za rast izvoza svežih proizvoda u regionu, kao i povećanje prodaje uveženih proizvoda na svojim rastućim potrošačkim tržištima.

Skup ratara u Bečeju

Sušna 2017. godina, kao što je poznato, donela je veliko smanjenje prinosa većine ratarskih kultura, a naročito su stradali jari usevi. No, posledice suše nisu lako merljive ako se posmatraju individualna poljoprivredna gazdinstva, jer rod je bio raznolik ne samo u različitim krajevima Srbije, već se razlikovao od parcele do parcele. Zato se u fokusu istraživanja grupe eksperata okupljena u Udruženju „Agroprofit“ našla analiza troškova proizvodnje. Analiza je izvršena širom Vojvodine, najviše na području Bačke i Banata, gde se više od mesec dana tragalo o visini ovogodišnjih ulaganja u gajenje pšenice, kukuruza, soje i suncokreta. Rezultati do kojih su došli, kako je rečeno, namenjeni su pre svega gazdinstvima da u planiranju proizvodnje računaju na klimatske promene i da sagledaju efekte svog rada u novim ekonomskim uslovima, koji ne garantuju otkup celokupnog roda pomenutih kultura trenutnom isplatom u sezoni žetve. Najveći podbačaj u prinosu ovog leta doneli su soja i kukuruz i taj gubitak će umanjiti ulaganja u novu prolećnu setvu. A kako je ova godina izgledala sa aspekta ratara, razgovarali smo sa Vladimirom Glavaškim iz Novog Bečeja.

Povrtarska proizvodnja u Gospođincima

Kada je pre dvadeset godina ostao bez posla kao tehnološki višak, Dušan Petrović iz Gospođinaca, nije ni pretpostavljao da će se veoma brzo zaljubiti u poljoprivrednu proizvodnju i u njoj, zajedno sa suprugom Svetlanom poželeti i da ostari. Ovogodišnji Intesa Farmer godine u oblasti povrtarstva kaže da u početku zaista nije bilo lako ali da su proizvodnja luka, paprike, kupusa, krastavaca, karfijola, kao i ratarska proizvodnja kojom se takođe bavi, dvadeset godina kasnije i dalje vredne svakog truda.

Stočarsko – ratarska proizvodnja u selu Gola Glava

Statistika i dalje pokazuje da sve više ljudi napušta sela. Takva sudbina najpre je pogodila ona sela koja se nalaze u brdskim krajevima, ali sve više ne zaobilazi ni ona malo veća, ravničarska sela. Ipak, oni koji reše da svoj životni vek ipak posvete mestu gde su i rođeni, od seoskog života i poljoprivrede ne odustaju. I za svoje porodice stvaraju najbolje, čak i u najtežim vremenima. Upravo takav je i primer Branka Đuričića, poljoprivrednog proizvođača iz sela Gola Glava nadomak Valjeva. Na ovom gazdinstvu je i rođen, kao i njegova današnja porodica, i manje-više, svi su tu i danas. Uspešno vode nekoliko poljoprivrednih proizvodnji, među kojima su svinjarstvo, ovčarstvo, tov bikova, ratastvo i u voćarstvo koje je u začetku. Ali tako mora u današnje vreme, kaže naš domaćin, ukoliko želite da opstanete u ovom kraju.

Uzgoj Safolk ovaca u Žablju

Za većinu poljoprivrednih proizvođača u Srbiji, razvoj proizvodnje kojom se bave uglavnom se vezuje za sela. Sve kreće iz porodičnih domaćinstava pa putem atara gde su najčešće parcele za ratarstvo i povrtarstvo ili voćnjaci, pa do pašnjaka gde stoka boravi tokom toplih letnjih dana. Oni malo sretniji, imaju prilike da svoju proizvodnju koncipiraju na salašima, taman dovoljno udaljenim od naseljenih mesta, da se na njima može i živeti i privređivati. To su neretko ona domaćinstva koja nam iskaču kraj puta i za koja se uvek u prolazu pitate čija su.

Pčelarski sajam u Novom Sadu

Srbija je prepoznala pčelarstvo kao perspektivu domaće poljoprivrede, te će državne institucije nastaviti da subvencionušu i podržavaju pčelare, koji se sve više udružuju i spremaju za ozbiljniji nastup na domaćem, ali pre svega na inostranim tržištima – zaključak je sa Prvog pčelarskog sajma Dunavskog regiona, koji je održan u Novom Sadu 10. i 11. novembra. Ova prodajna i edukativna manifetsacija održana je u saradnji sa Savezom pčelarskih organizacija Srbije i okupila je većinu proizvođača pčelarske opreme, proizvođeče meda i pčelinjih proizvoda, predstavnike republičkih i pokrajinskih institucija, kao i nekoliko eksperata iz inostranstva, koji su domaćim pčelarima predstavili svoja dostignuća i inovacije. Kao i svaki skup ovog tipa, bila je to odlična prilika za upoznavanje i razmenu iskustava, te prezentaciju i prodaju opreme i pčelinjih proizvoda. Košnice, satne osnove, dimilice, oprema za vrcanje meda, sredstva za prihranu i zaštitu pčela, lekovi i stimulativna sredstva i još mnogo toga, predstavili su proizvođači opreme za pčelarstvo, među kojima je i Suzana Kordić iz Rume. Po njenim rečima, tržište se u poslednje vreme poprilično otvorilo za proizvođače i distributere pčelarskih rekvizita.

Susret kozara u Kumanu

U banatskom selu Kumane početkom novembra održan je 3. susret kozara Srbije. Bio je to koristan skup, na kom su se mogle čuti brojne novine u vezi sa kozarskom proizvodnjom, problematika koja je prati, a između ostalog, razgovaralo se o sobvencijama u stočarstvu, bolestima koje prate kozarstvo kao što su artritis encefalitis koza, kao i kakvi su standardi Evropske unije u malim mlekarama.

Proizvodnja paprike na otvorenom u selu Ravnje

Mačvansko selo Ravanj koje pripada opštini Sremska Mitrovica, ali se meštani smatraju mačvanima, poslednjih godina prepoznatljivo je po sve kvalitetnijoj proizvodnji paprike na otvorenom. Milan Bučić jedan je od preko dvadeset proizvođača ovog kraja koji je nedavno osnovao i udruženje paprikara, sa velikim planovima za budućnost, a prvenstveno unapređenje proizvodnje, koja u njegovoj porodici datira još od posle Drugog svetskog rata.

Medijski partneri