Uzgoj pčela i proizvodnja meda u Bezdanu

Pčelarenje u somborskoj porodici Stanković traje vekovima, s obzirom da su im preci bili salašari, a u davna vremena gotovo svaki salaš je imao po nekoliko košnica. Ipak, u prvim decenijama prošlog veka, pčelarstvo se u ovoj porodici intenziviralo, tačnije postalo glavni izvor prihoda za većinu njenih članova. Tako je i danas. Uz oca Miodraga i majku Anu, pčelarstvom se bavi uspešno četrdesetpetogodišnji Bojan Stanković, a i njegov dvanaestogodišnji sin, koji odrasta ne samo gledajući, već i radeći sa ocem i dedom, po svoj prilici je trasirao put.

Farma Ile de France ovaca u Kaću

Slavko Ilić iz Kaća nije prvi put naš domaćin u emisiji. Pre oko godinu dana, posetili smo ga na porodičnom imanju gde je na postojeću ratarsku dodao ovčarsku proizvodnju. I godinu dana asnije, Il de frans grla je više, proizvodnja je još kvalitetnija i intenzivno se radi na usavršavanju svega što je potrebno za kvalitetnu ovčarsku proizvodnju.

Porodična proizvodnja Bostana u Platičevu

Iako je većina nas kupila prve lubenice već u junu mesecu, one prave, naše domaće i rane, na sremačkim ulicama osvanule su početkom jula. Lubenica treba da je slatka, to svi tražimo, kao i veliku i lepu na oko. I ima ih, svakog leta, za svačiji ukus po neka se nađe. Ta okrugla slast običnim kupcima deluje jednostavno, ali sa tim se neće složiti i dugogodišnji proizvođač bostana, Ljeposlav Bata Hodak iz Platičeva.

Ratarska proizvodnja u Padini

U Južnobanatskom okrugu, u opštini Kovačica, posetili smo mesto Padina, u kom se poljoprivreda uglavnom nasleđuje i ratarska proizvodnja prenosi sa generacije na generaciju. Ali nismo se osvrnuli na to kako je nekada bilo ovde, već kako je danas. Odgovore o tome sa čime se danas sve suočavaju poljoprivrednici ovog kraja, kakve su godine za njima i čemu se ove godine nadaju, potražili smo u razgovoru sa mladim domaćinom, Pavelom Mega.

Analiza zemljišta u Šumadiji

Poljoprivredni proizvođači svake godine teže da postignu kvalitetne i stabilne prinose gajenih kultura. Na željene rezultate utiču mnogi faktori, međutim postoji nešto što zapravo zavisi samo od proizvođača, a to je pravilna i racionalna upotreba mineralnih đubriva. I zato je jedna najznačajninih mera koju poljoprivredni proizvođači moraju uraditi tokom godine, agrohemijska analiza zemljišta. Ova agrotehnička mera predstavlja “krvnu sliku” svake parcele, jer se samo rezultatom sistematske kontrole plodnosti može saznati šta vašoj zemlji nedostaje.

Uzgoj malina u Mačvi

Priča se da malina polako osvaja Mačvu. Hektar po hektar, zaključno sa ovom sezonom, procenjuje se da se u ovom delu Srbije već više od 100 hektara zemlje nalazi pod ovim voćem. Čak i oni koji su u poljoprivredu zakoračili sa takoreći, potpuno drugog kraja proizvodnje, danas u ovoj uživaju. Takav je upravo i slučaj Milosava Miše Aleksića iz Petlovače. Ovaj frizer po struci, danas je međutim i uspešni proizvođač malina i višanja, ali i još svega po nečega. U poljoprivredi je kaže od malih nogu i, iako ga je život navodio na druge profesionalne puteve, ipak je ostao u svom selu, zasnovao veliku porodicu okupljenu oko raznovrsne i bogate poljoprivredne proizvodnje.

Plastenička proizvodnja povrća u Novom Sadu

Tokom godina, tragajući za primerima dobre poljoprivredne prakse, većinu naših priča pronalazili smo u selima širom Srbije. Ovoga puta rešili smo da ostanemo u gradu. Bez obzira što je Vojvođanska prestonica, Novi Sad godinama unazad, poprima razmere metropole, odnedavno i prestonice kulture što sve više nekako čini se, potiskuje poljoprivrednu tradiciju na kojoj je nekada počivao. Ipak, oni pravi, zaljubljenici u ovu proizvodnju, od nje ne odustaju, čak ni kada im životni vek prođe u potpuno drugoj profesiji. Neretko joj se vraćaju i svim silama trude da ljubav prema poljoprivredi u nasleđe ostave svojoj deci. Takav je primer i Marije Jukić, penzionerke koja je danas i uspešan poljoprivredni proizvođač, baš u Novom Sadu. Nije bilo teško kaže sačekati penziju i u potpunosti se posvetiti onome što je još kao dete volela.

Farma krava i ratarstvo u Čurugu

U Čurugu smo ove godine već bili. Predstavili smo vam tradicionalnu proizvodnju sira porodice Radišić, koja se generacijama na tom gazdinstvu prenosi sasvekrve na snajku. Svi ukućani međutim, složili su se da mleko i sir nadaleko prepoznatljivi po kvalitetu, ne nastaju tu, u mlekari, već na njivi. To nas je dalje odvelo nekoliko koraka unazad. Ovo gazdinstvo neguje još jednu poljoprivrednu tradiciju – ratarenje. Petar Radišić danas je nosilac te proizvodnje u ovoj Čuruškoj porodici i skoro svi prinosi ratarskih kultura koje gaji, odlaze na ishranu krava. I tako je od kada zna za sebe kaže.

Uzgoj svinja u Bačkom Dobrom Polju

Da Vrbas sa okolinom ne odustaje od svoje nekadašnje prepoznatljivosti po kvalitetnom uzgoju svinja i svinjskim proizvodima, svedoči i primer Željka Radovanova. Ovaj proizvođač se još kao dete interesovati za gajenje svinja dok se njegov otac time bavio. Tokom godina njihova proizvodnja se usavršavala, broj svinja se povećavao, a kada je cena padala tada se i broj svinja smanjivao. Radovanovi su uvek pratili trendove sa jedinim ciljem, a to je opstanak na tržištu. Iako našeg današnjeg domaćina možda prepoznajete i po njegovoj priči o proizvodnji bara za ptice, danas se ipak osvrćemo na njegovu primarnu granu poljoprivrede – svinjarstvo,koju prati i još nešto.

Žetveni karavan u Novom Bečeju

Žetva pšenice u punom je jeku, a po svemu sudeći, ovogodišnji prinosi dosta će biti manji od prošlogodišnjih i to opet neće podići cenu ove kulture za koju proizvođači tvrde da nikako ne može biti ispod 20 dinara po kilogramu.

Medijski partneri